Dva iz­da­va­ča – „Obod” i CID zbog po­vre­de autor­sko-imo­vin­skih pra­va vo­de spor dva­de­set i jed­nu go­di­nu. Ovih da­na Ape­la­ci­o­ni sud tre­ba da do­ne­se pe­tu od­lu­ku, po tu­žbi Cid-a, iz ju­na 2014. go­di­ne, pro­tiv „Obo­da”, ko­jom tra­že da sud utvr­di da su ima­li pra­vo da ob­ja­ve „Dje­la” kra­lja Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća, 1997. i 2001. go­di­ne.
Di­rek­tor IP „Obod” ne spo­ri ovo pra­vo CID-u, već ga te­re­ti za­to što su u okvi­ru „Dje­la” ob­ja­vi­li „Auto­bi­o­gra­fi­ju” i „Me­mo­a­re” ona­ko ka­ko ih je pri­re­dio Ri­sto Dra­gi­će­vić za „Obod”. Po­što su Dra­gi­će­vi­ći do­ka­za­li pred su­dom autor­stvo, CID je mo­rao da im is­pla­ti šte­tu na ime po­vre­đe­nih autor­skih pra­va. Po­tom je i „Obod” od CID-a tra­žio na­dok­na­du za šte­tu ko­ju su pre­tr­pje­li kao iz­da­va­či „Auto­bi­o­gra­fi­je” i „Me­mo­a­ra” ko­je su štam­pa­li 1969. go­di­ne. Umje­sto pre­su­de u svo­ju ko­rist, sud­ski spor se kom­pli­ku­je i odu­go­vla­či 21 go­di­nu. Za sve to vri­je­me „Obod” po­ku­ša­va da do­ka­že da mu je CID po­vri­je­dio autor­sko-imo­vin­sko pra­vo jer je na­kon 1969. štam­pao i pro­da­vao „Me­mo­a­re” i „Auto­bi­o­gra­fi­ju” kra­lja Ni­ko­le 1997, a po­tom i 2001. ona­ko ka­ko ih je pri­re­dio Dra­gi­će­vić. Sa dru­ge stra­ne CID te­re­ti „Obod” da zbog spo­ra ko­ji vo­de tr­pi šte­tu jer ne mo­že da pro­da­je svo­ja „Dje­la” kra­lja Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća.
– Na Ape­la­ci­o­nom su­du je da na­kon od­lu­ke Vr­hov­nog su­da od­bra­ni sna­gu pra­vo­sna­žne pre­su­de Vi­šeg su­da iz pred­me­ta 4/97, ko­jom je pre­su­đe­no da je CID po­vri­je­dio autor­sko pra­vo Mi­le­ve Dra­gi­će­vić, kao na­sljed­ni­ce auto­r­skih pra­va iza smr­ti pok. Ri­sta Dra­gi­će­vi­ća. Od­no­sno, Cid iz Pod­go­ri­ce je po­vrije­dio autor­sko-pri­re­đi­vač­ka pra­va jer je neo­vla­šće­no ob­ja­vio „Auto­bi­o­gra­fi­ju” i „Me­mo­a­re” kra­lja Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća, ka­ko su ob­ja­vlje­na i u „Obo­do­voj” knji­zi pe­toj, cje­lo­kup­nih dje­la Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša iz 1969. go­di­ne – po­ja­snio je Vas­ko Jan­ko­vić, di­rek­tor iz­da­vač­ke ku­će „Obod” sa Ce­ti­nja.
Vi­ši sud je 20.5.2005. do­nio pre­su­du ko­ju je po­tvr­dio Ape­la­ci­o­ni sud Cr­ne Go­re 25.12.2007. go­di­ne, a ko­jom je za­bra­nje­no CID-u da iz­da­je i pro­da­je dje­la „Auto­bi­o­gra­fi­ju” i „Me­mo­a­re” Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, u obi­mu, sa­dr­ža­ju, knji­žev­noj for­mi i sin­te­zi, ka­ko su ob­ja­vlje­na u „Obo­do­voj” knji­zi pe­toj cje­lo­kup­nih dje­la Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša „Auto­bi­o­gra­fi­ja – Me­mo­a­ri – Pu­to­pi­si”, iz 1969. go­di­ne, na Ce­ti­nju.
Jan­ko­vić po­ja­šnja­va da je sud oba­ve­zao CID da Mi­le­vi Dra­gi­će­vić is­pla­ti 4.163,70 eura na ime po­vrije­đe­nih autor­skih pra­va i sud­ske tro­ško­ve, a od­bi­jen je kao neo­sno­van za­htjev Cid-a ko­jim su tra­ži­li da se utvr­di da su ni­šta­vi prav­ni po­slo­vi i ugo­vo­ri o ob­ja­vlji­va­nju ru­ko­pi­sa „Auto­bi­o­gra­fi­ja” i „Me­mo­a­ri” od 6.4.1969, 11.7.1988. i 20.3.1997. go­di­ne.
Spor je na­sta­vljen u Pri­vred­nom su­du 2008, a pred­met 429/08 je do­di­je­ljen sudiji Di­ja­ni Ra­ič­ko­vić 2010. go­di­ne.
– U sud­skom po­stup­ku, tre­ba­lo je sa­mo utvr­di­ti na­šu iz­gu­blje­nu do­bit. Vje­štak fi­nan­sij­ske stru­ke je is­ka­zao da je to 56.042,61 eura, dok je an­ga­žo­va­ni vje­štak pred Vi­šim su­dom pro­ci­je­nio da je to 30.000,00 eura. Ka­ko su vje­šta­ci osta­li kod svo­jih na­la­za, sud je tre­ba­lo da od­re­di tre­ćeg vje­šta­ka fi­nan­sij­ske stru­ke za su­per vje­šta­če­nje. Me­đu­tim, sudija Ra­ič­ko­vić od­re­đu­je vje­šta­ka za autor­ska pra­va, iako je to već pra­vo­sna­žno pre­su­đe­no. Ovim vje­šta­če­njem se za­mje­nju­je te­za i či­ta­va pe­ri­pe­ti­ja tra­je do da­nas – ka­že di­rek­tor ce­tinj­ske iz­da­vač­ke ku­će. On do­da­je da je sudija Ra­ič­ko­vić 10.5.2013. go­di­ne od­bi­la za­htjev „Obo­da”, i ka­ko ka­že „upo­do­bi­la pre­su­du, pred­me­tu spo­ra”.
– Ape­la­ci­o­ni sud je 26.9.2013. uki­nuo pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du i pred­met vra­tio pr­vo­ste­pe­nom su­du na po­nov­ni po­stu­pak. U na­stav­ku su­đe­nja, kod iste sut­ki­nje, sa­da u pred­me­tu 888/13, od­re­đu­je se vje­štak fi­nan­sij­ske stru­ke za su­per vje­šta­če­nje, ko­ji is­ka­zu­je iz­gu­blje­nu do­bit „Obo­da” u iz­no­su 55.667,54 eura.
Advo­kat Cid-a, u ve­zi sa od­lu­kom su­da, 3.12.2014. pod­no­si su­du pod­ne­sak u ko­me na­vo­di: „Ima­ju­ći u vi­du da su sva osta­la dje­la Ni­ko­le I, ap­so­lut­no i pot­pu­no slo­bod­na za ob­ja­vlji­va­nje (Pje­sme, Dra­me, Pi­sma, Spje­vo­vi, Go­vo­ri i Po­li­tič­ki spi­si), tu­že­ni je mo­gao ošte­ti­ti „Obod” sa­mo za ob­ja­vlji­va­nje „Me­mo­a­ra” i „Auto­bi­o­gra­fi­je”, za ko­je on je­di­no od svih dje­la ima i Ugo­vor sa pri­re­đi­va­čem. Pre­su­da Vi­šeg su­da od 20.5.2005. go­di­ne, ko­ja je po­sta­la pra­vo­sna­žna, od­no­si se sa­mo i is­klju­či­vo na „Auto­bi­o­gra­fi­ju” i „Me­mo­a­re”. Mo­li­mo sud da ovu pot­pu­no eg­zakt­nu, ne­dvo­smi­sle­nu i ne­spor­nu či­nje­ni­cu uzme u ob­zir pri­li­kom od­re­đi­va­nja za­dat­ka vje­šta­ka fi­nan­sij­ske stru­ke”; ovi na­vo­di se jed­no­stav­no utvr­đu­ju iz pra­vo­sna­žne pre­su­de Vi­šeg su­da, ali ono što na­vo­di advo­kat u tu­žbi za utvr­đe­nje ni­je­su tač­ni – ka­že Jan­ko­vić i pi­ta se da li je to te­ško utvr­di­ti.
Umje­sto ra­zr­je­še­nja, u spo­ru do­la­zi do za­mje­ne ulo­ga. Sa­da tu­že­ni CID tu­ži „Obod”.
– U obr­nu­tim pro­ce­snim ulo­ga­ma CID na ro­či­štu 16.6.2014, kod sudije Ra­ič­ko­vić tra­ži pre­kid su­đe­nja do okon­ča­nja po­stup­ka po tu­žbi. U tu­žbi se na­vo­di da je autor „Dje­la”, Ni­ko­la I, pre­mi­nuo 16.2.1921.go­di­ne, te da su ob­ja­vi­li dje­la na­kon is­te­ka za­kon­skog ro­ka od 50 go­di­na, od­no­sno 1997. i 2001. go­di­ne...”. Na­vo­de da su po­ro­di­ca pok. Ri­sta Dra­gi­će­vi­ća, pri­re­đi­va­ča „Cje­lo­kup­nih dje­la Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća” i iz­da­vač „Obod”, tu­ži­li Vi­šem su­du Cid ra­di za­šti­te autor­sko-pri­re­đi­vač­kog pra­va, tj. da smo ospo­ra­va­li pra­vo Cid-u na ob­ja­vlji­va­nje „Dje­la”, a to ni­je tač­no. I to „Obod” u od­go­vo­ru na tu­žbu i na­vo­di.
Su­di­ja Bla­žo Jo­va­nić u pred­me­ti­ma 566/14, 1201/15 i 778/16 do­no­si tri pr­vo­ste­pe­ne pre­su­de i „utvr­đu­je da je tu­ži­lac (Cid) imao pra­vo da ob­ja­vi knji­gu „Dje­la” Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća 1997. i u po­no­vlje­nom iz­da­nju 2001, te da nje­nim ob­ja­vlji­va­njem ni­je po­vri­je­dio autor­sko pra­vo `Oboda`”.
U obra­zlo­že­nju pre­su­de je na­veo da „ni­je­su po­vri­je­đe­na autor­ska pra­vo pok. R. Dra­gi­će­vi­ća, jer je Cid „Auto­bi­o­gra­fi­ju” i „Me­mo­a­re” u svom iz­da­nju ob­ja­vio na kra­ju knji­ge, dok je „Obod” to uči­nio na po­čet­ku knji­ge” – pa, za­i­sta, ne­vje­ro­va­tan za­klju­čak – ka­že Jan­ko­vić.
On do­da­je da je su­di­ja Jo­va­nić na­da­lje za­klju­čio da, iako je Cid ob­ja­vio „Auto­bi­o­gra­fi­ju” i „Me­mo­a­re” bez sa­gla­sno­sti auto­ra tih dje­la (mi­sle­ći na kra­lja Ni­ko­lu I ili li­ca na ko­je je to pra­vo pre­ne­se­no), ni­je po­vri­je­dio autor­sko pra­vo auto­ru ko­ji je to dje­lo stvo­rio, a da je „Obod” po­vri­je­dio autor­sko pra­vo kra­lja Ni­ko­le i nje­go­vih prav­nih sled­be­ni­ka jer je dje­la kra­lja Ni­ko­le ob­ja­vio 1969, a to je pri­je is­te­ka od 50 go­di­na od da­na smr­ti auto­ra.
– Jo­va­nić se čak po­zvao da sud „o ovo­me vo­di ra­ču­na po slu­žbe­noj du­žno­sti”. A ja tvr­dim da ni sud, ni Cid ni­je­su le­gi­ti­mi­sa­ni ni­ti mo­gu po­sta­vlja­ti ovo pi­ta­nje s ob­zi­rom da pra­vo na ospo­ra­va­nje za­ko­ni­to­sti iz­da­va­nja ima­ju sa­mo auto­ri i na­sled­ni­ci (o če­mu je rje­še­no – stav VII pra­vo­sna­žne pre­su­de Vi­šeg su­da). Uz žal­bu, su­du sam do­sta­vio ugo­vor, a pu­tem „Da­na” ga i po pr­vi put pu­bli­ku­je, či­me do­ka­zu­jem da je iz­da­vač­ko pred­u­ze­će „Obod” sa Ju­go­slo­ven­skom autor­skom agen­ci­jom 1968. ko­ja je za­stu­pa­la no­si­o­ce pra­va Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća za­klju­či­lo ugo­vor za ob­ja­vlji­va­nje Sa­bra­nih dje­la kra­lja Ni­ko­le I na srp­sko-hr­vat­skom je­zi­ku. Jav­no­sti pru­žam na uvid ovaj ugo­vor, iako sma­tram da iz iz­ni­jet­nih raz­lo­ga ni­je re­le­van­tan u ovom po­stup­ku. Ali, upra­vo zbog in­si­sti­ra­nja pr­vo­ste­pe­nog su­da od­lu­čio sam se na taj ko­rak, ka­ko bi im bi­lo ja­sno da ni­je „Obod” taj ko­ji kr­ši tu­đa pra­va – na­vo­di Jan­ko­vić.
On do­da­je da je su­di­ja Jo­va­nić na­veo da „Bez na­mje­re da ovaj sud pre­i­spi­tu­je pra­vo­sna­žnu od­lu­ku Vi­šeg su­da u pred­me­tu 4/97, sud za­klju­ču­je da se ne ra­di o di­ver­gent­nim od­lu­ka­ma, ko­je se me­đu­sob­no is­klju­ču­ju i ko­je ne mo­gu isto­vre­me­no eg­zi­sti­ra­ti u prav­nom pro­me­tu”.
– I la­i­ku je ja­sno da pr­vo­ste­pe­na pre­su­da su­di­je Jo­va­ni­ća i pra­vo­sna­žna pre­su­da Vi­šeg su­da 4/97 jed­na dru­gu is­klju­ču­ju i da pro­iz­vo­de su­prot­no dej­stvo – na­vo­di Jan­ko­vić.
To je re­zul­ti­ra­lo pre­ki­dom po­stup­ka kod sudije Ra­ič­ko­vić, rje­še­njem su­da od 15. 3.2016. u pred­me­tu 888/13, ko­ji će se na­sta­vi­ti, na­kon što se pra­vo­sna­žno za­vr­ši po­stu­pak kod su­di­je Jo­va­ni­ća.
Vr­hov­ni sud od­lu­ču­ju­ći po dru­gi put u ovom pred­me­tu, a pri či­nje­ni­ci da po­sto­je če­ti­ri od­lu­ke Ape­la­ci­o­nog su­da, imao je za­kon­skih mo­guć­no­sti da od­lu­či u ovoj du­go­go­di­šnjoj prav­noj stva­ri.
– Ova prav­na stvar pro­is­te­kla je iz po­stup­ka ko­ji je pra­vo­sna­žno okon­čan u pred­me­tu 4/97, pred Vi­šim su­dom i na šta „Obod” upor­no uka­zu­je. Ape­la­ci­o­ni sud pra­vil­no ci­je­ni na­vo­de, me­đu­tim Vr­hov­ni sud u dva na­vra­ta na­la­zi po­no­vo prav­ne raz­lo­ge za uki­da­nje ove od­lu­ke, a prav­na si­tu­a­ci­ja ko­ju je taj sud kao naj­vi­ša ins­tan­ca tre­ba­lo sam da ri­je­ši je ja­sna. Vr­hov­ni sud je upo­do­blja­vao svo­ja ukid­na rje­še­nja či­me vr­ši pri­ti­sak na Ape­la­ci­o­ni sud – oci­je­nio je Jan­ko­vić uz kon­sta­ta­ci­ju da na­kon 21 go­di­ne su­đe­nja če­ka od­lu­ku Ape­la­ci­o­nog su­da. R.K


Uki­nu­te sve tri pra­vo­sna­žne pre­su­de

– Ape­la­ci­o­ni sud rje­še­njem od 27.10.2015, 16.6.2016. i 12.7.2017. go­di­ne uki­nuo je sve tri pra­vo­sna­žne pre­su­de su­di­je Jo­va­ni­ća. Tu­ži­lac Cid je iz­ja­vio dvi­je re­vi­zi­je Pri­vred­nom su­du za Vr­hov­ni sud. Vr­hov­ni sud je rje­še­njem od 8.11.2017. i 30.5.2018. go­di­ne uki­nuo od­lu­ke Ape­la­ci­o­nog su­da i pred­met vra­ća tom su­du. Me­đu­tim, Vr­hov­ni sud u ukid­nom rje­še­nju iz­no­si na­vo­de ko­ji ne sto­je. Na­i­me, „Obod” je „Auto­bi­o­gra­fi­ju” i „Me­mo­a­re”, pri­re­đi­va­ča pok. Ri­sta Dra­gi­će­vi­ća, ob­ja­vio u okvi­ru pe­te knji­ge, sa još dva autor­ska dje­la „Pu­to­pi­si­ma” i „Bi­lje­ška­ma”, auto­ra N. S. Mar­ti­no­vi­ća... Ta­ko­đe ni na­vo­di Vr­hov­nog su­da ni­je­su tač­ni: „Kod utvr­đe­nja da je upra­vo tu­že­ni ospo­rio pra­vo tu­ži­o­cu na ob­ja­vlji­va­nje knji­ge „Dje­la” Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća 1997. i u po­no­vlje­nom iz­da­nju 2001. go­di­ne s po­zi­vom na za­klju­če­ne ugo­vo­re”; Ova­kvom kon­struk­ci­jom se ko­ri­sti i Cid u svo­joj tu­žbi. Isti­na je da „Obo­du” ni­ka­da ni­je bi­lo spor­no ob­ja­vlji­va­nje CID-ovog iz­da­nja pod na­zi­vom „Dje­la”, već is­klju­či­vo i sa­mo dje­la – „Auto­bi­o­gra­fi­ja” i „Me­mo­a­ri”, ko­je je pri­re­dio pok. Ri­sto Dra­gi­će­vić, a ko­ja su neo­vla­šće­no ob­ja­vlje­na u okvi­ru CID-ovog iz­da­nja pod na­zi­vom „Dje­la” 1997. i 2001. go­di­ne – po­ja­snio je Jan­ko­vić.